Crveno meso

Poštovani Miki, U našoj ishrani najzastupljenije vrste crvenog mesa su svinjetina, teletina, govedina i jagnjetina a u crveno meso se ubrajaju i konjetina, meso koze i meso divljači. Ova mesa su visoke biološke i nutritivne vrednosti, specifičnog ukusa i mirisa i važan je izvor biološki vrednih belančevina, gvožđa, cinka , bakra i vitamina B12. Energetska vrednost zavisi od količine masti i belančevina u mesu. Masnija mesa imaju veću kalorijsku vrednost a manju biološku. Tamno meso u odnosu na svetlo sadrži manju količinu proteina ali veću količinu gvožđa. Crveno meso sadrži nešto veću količinu masti. U mesne prerađevine ubrajaju se namirnice od mesa kojima se produžava rok trajanja dimljenjem usoljavanjem, sušenjem ili konzerviranjem. To su kobasice, viršle, salame, slanine, šunke, sušeno i dimljeno meso, konzervirani mesni odresci i paštete. Dodaci koji se stavljaju u meso u procesu prerade povećavaju rizik od kancera kao i meso sa roštilja. Jedno od najčešćih pitanja danas u sveri savremenog nutricionizma je to da li je preteranao konzumiranje crvenih mesa poželjna ili ih treba redukovati. I zapravo ova nedoumica potiče iz istraživanja koja govore o uskoj povezanosti crvenog mesa i nekih oblika raka, posebno raka dojke kod žena, raka debelog creva i nekih kardiovaskularnih oboljenja po kojima naša zemlja i prednjači. Svakako ne smemo da smetnemo sa uma da se radi o crvenom mesu iz masovnog uzgoja, koje je pre svega kontaminirano antibioticima i pesticidima , a pripremano prženjem, pohovanjem, zatim u vidu pljeskavica,ćevapa iz mnogobrojnih fast food prodavnica a da pomenem i razne suhomesnate proizvode gde se dodaju razni pojačivači ukusa. Eksperimenti kojima se testira da li određena vrsta namirnica izaziva kancer predstavljaju ogroman poduhvat i zahtevaju veliki broj ispitanika tokom dosta godina. Preporuka SZO je da se crveno meso ređe koristi u ishrani a da se prednost da ribi, živinskom i ćurećem mesu. Ljubiša Knežević-nutricionista