Da li je kafa stetna?

Poštovana, Kafa spada u najpoznatije izvore kofeina. Najčešće korišćeni napici koji sadrže kofein su šoljica turske kafe 115 mg, šoljica espresso kafe 100 mg, šoljica filter kafe 145 mg i šoljica instant kafe 85 mg. Iako se ovaj psihoaktivni sastojak ubraja i među najistraživanije sastojke hrane, zbog često oprečnih rezultata kofein je i dalje predmet brojnih naučnih ispitivanja. Poznato je da kafa poboljšava koncentraciju i moć opažanja, podiže raspoloženje, smanjuje osjećaj umora i održava budnost organizma. Rezultati ranijih istraživanja o zdravstvenim uticajima kafe uglavnom su se odnosili na negativne aspekte konzumiranja kafe (nesanica,osteoporoza, anemija, hipertenzije i dr.). Neosporno je da i svakodnevo unošenje kafe povećava zavisnost od kofeina. U trudnoći, dve šoljice kafe u su prevelika doza kofeina, jer on utiče na proizvodnju hormona kortizola i adrenalina. Velika količina kafe tokom dana može da izazove nervozu i anksioznost. Međutim novije epidemiološke studije potvrđuju brojne pozitivne učinke kafe kao što je smanjenje rizika od razvoja Parkinsonove i Alzheimerove bolesti, dijabetesa tipa 2, karcinoma jetre i prostate, čemu, uz kofein, doprinose i drugi bioaktivni sastojci kafe, posebno polifenoli. Harvardska škola javnog zdravlja tvrdi da su rezultati i uticaj na zdravlje isti kod obične kafe kao i kod one bez kofeina što vodi ka učinku polifenola. Po istraživanjima Arhiva interne medicine žene koje su pile dve do tri šolje kafe dnevno smanjile su rizik od depresije za 15% a one koje su pile četiri- do 20%. Smatra se da umjerena konzumacija kofeina (do 200 mg dnevno, tj. tri manje šolje kafe) ima pozitivan zdravstveni efekat (ukoliko se ograniči mleko i šećer u kafi). Zato uživajte u šoljici vaše jutarnje kafe, samo se nadam da je pijete poske doručka. Ali ako patite od nesanice važno je znati da je potrebno čak osam sati da kofein potpuno nestane iz tela tako da izbegavajte unos kafe u večernji časovima. Kofein je rastvorljiv u mastima, tako da se iz digestivnog trakta brzo resorbuje i već posle 15 minuta od ispijanja kafe nastupa maksimalno delovanje kofeina u našem organizmu. Kofein u želucu stimuliše lučenje hlorovodonične kiseline, a smanjuje rad enzima pepsina i tako usporava ritam varenja što dovodi do gorušice, tako da osobe sa problemima gornjeg dela digestivnog trakta ne smeju piti kafu pre jela. Ulja koja kafi daju specifičan ukus i aromu mogu da nadraže sluzokožu želuca i creva. Kofein blokira kalcijum i magnezijum iz hrane zato oprez kod osteopenije. Za kafu se često kaže da je aromatična droga i po izjavama pojedinih eksperata smatra se da se na skali "težine" odvikavanja od narkotika nalazi na petom mestu, posle heroina, nikotina, kokaina i alkohola. Da kafa dovodi do psihičke i fizičke zavisnosti i tolerancije to su osetile mnoge osobe koje su tokom nedelje konzumenti brojnih šolica kafe a vikendom se trude da smanje unos. Fizička zavisnost ispoljava se onda kada se naglo prekine sa uzimanjem kafe. Tada obično nastupi glavobolja. Ne znam koliko sam uspela ovim odgovorom da razrešim dilemu piti kafu ili ne, ali savet ide u smeru umerenost u svim sastojcima hrane pa i u kafi. S poštovanjem, Dr Danijela Ristić-Medić Poštovana doktorka, hvala puno na ovako iscrpnom odgovoru, potpuno mi je jasno da u svemu treba biti umeren. Ovaj odgovor mi je mnogo pomogao. Hvala još jednom