Ishrana kod preddijabetskog stanja

Poštovana, Korekcija ishrane u preddijabetesnom stanju se karakteriše najviše u tome da se smanji unos ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati su izvor energije u ishrani i obuhvataju skrob, povrće, voće, mlečne proizvode i šećer. Većina mesa i masti ne sadrži ugljene hidrate. Ugljeni hidrati imaju direktan uticaj na nivo šećera u krvi dok proteini i masti imaju mali uticaj ili uopšte ne utiču. Unos konstantne količine ugljenih hidrata prilikom svakog obroka može da pomogne u kontroli nivoa glukoze u krvi, naročito kod osoba koje koriste oralne lekove. Osobe sa dijabetesom tipa 2 treba da se fokusiraju na redukciji kalorija i povećanu fizičku aktivnost, naročito kada je dijabetes tek dijagnostikovan ili ako pankreas i dalje delimično proizvodi insulin ili ukoliko je preddijabetesno stanje. Između 25 i 35 procenata kalorija treba da bude poreklom od masti, a manje od 7 procenata treba da bude poreklom od zasićenih masti; treba da bude prisutno što manje trans masti. Zasićene i trans masti se nalaze u čvrstim mastima kao što su puter, margarin i loj. Ukupni unos holesterola treba da bude manji od 200 mg dnevno. Glavni izvor holesterola u ishrani su namirnice kao što su meso organa, žumanca i neobrano mleko.Veštački zaslađivači ne utiču na nivo šećera u krvi i mogu da se unose u umerenoj količini. Ne preporučuje se prženje niti pohovanje, čak ni na maslinovom ulju a kao zdrav način pripreme predlaže se barena hrana, dinstana na vodi sa dodatkom maslinovog ulja na kraju, pečena u rerni ili ponekad električni roštilj. Dijetna vlakna usporavaju varenje i apsorpciju hranljivih sastojaka smanjuju nivo šećera i masnoća u krvi, povećavaju sitost između obroka i time uspostavljaju normalan rad i pražnjenje creva, prevenirajući kancer debelog creva. Cerealije su odličan izbor (solubilnih i nesolubilnih) vlakana, a pri tom siromašne zasićenim i bogate polinezasićenim masnim kiselinama, bez holesterola, bogate ugljenim hidratima, beta karotenom i folnom kiselinom (vrlo značajnom za održavanje nivoa homocisteina, odnosno prevenciju koronarne bolesti). Pokušajte da unosite sledeće namirnice: obrano mleko,jogurt, kiselo mleko,kefir, posni sirevi u malim količinama, belance, crni hleb,raženi, hleb od celog zrna, graham, proja, pirinač, plava i bela riba, ćuretina i piletina, kuvana govedina, teletina i jagnjetina, divljač, dimljena šunka, pršuta, pileći narezak, ćureća prsa, sve vrste kuvanog povrća, bez masnoće, salate, soja i proizvodi od soje, jabuke, kruške, narandže, limun, mandarine, dunje, jagode,maline, kupine, borovnice, maslinovo, sojino, kukuruzno, suncokretovo ulje, čaj i kafa bez šećera, mineralna voda, prirodni sokovi bez šećera... Naravno ubacite u Vaš dnevni raspored i fizičku aktivnost, napravite plan obroka u toku dana na 3 glavna obroka i 2 užine. Izračunajte prosek Vaših dnevnih potreba, napravite plan ishrane po danima, samostalno ili u dogovoru sa Vašim nadležnim lekarom. Srdačan pozdrav Dr Simona