Ishrana nakon šloga

Poštovani Ognjene, Kod kardiovaskularnih bolesti osim lekova, potrebno je primeniti opšte mere - povećati fizičku aktivnost, smanjiti napetost i što je veoma važno obratiti pažnju na ishranu. Pravilan način ishrane je veoma bitan u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti i sprečavanju pojavu mnogih dugih bolesti kao što su dijatebetes, gojaznost, povećan nivo masti u krvi. U ishrani možete da primenite mediteransku dijetu koja se danas smatra najzdravijim načinom ishrane. Ona podrazumeva unos hrane sa malo zasićenih, a puno nezasićenih masnoća i dijetnih vlakana (maslinovo ulje, susam, orah, avokado, uljana repica, laneno ulje). Maslinovo ulje snižava holesterol i krvni pritisak, pa predstavlja dobru zamenu za maslac i margarin. Obilje voća i povrća (zeleniš, salate, supe od povrća) smanjuju telesnu masu, regulišu masnoće i šećer u krvi. Jesti žitarice od celog zrna, kuvanu pšenicu, sočivo, raznovrsne mahunarke… Plave ribe su bogate omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama, koje snižavaju trigliceride, holesterol, krvni pritisak, faktore zapaljenja i tromboze. Potrebno je najmanje tri puta nedeljno da uvrstite morsku ribu u jelovnik. Kod kardiovaskularnih oboljenja veoma je bitno ograničiti unos soli. Previše soli uzrokuje povišen krvni pritisak koji je povezan sa oboljenjima srca i mozdanim udarom.Svaka dijeta koja se preporučuje mora biti individualna u skladu sa nutritivnim i opštim zdravstvenim stanjem. Neophodna je fizička aktivnost, koja mora da odgovara sposobnostima i mogućnostima pacijenta. Ljubiša Knežević - nutricionista