Kilaza

Poštovana Teodora, Pothranjenost je stanje koje nastaje kao posledica nedovoljnog ili neuravnoteženog unosa ugljenih hidrata, proteina i drugih hranljivih materija. Ukoliko kalorijska vrednost hrane nije dovoljna, organizam je prisiljen da svoje energetske potrebe nadoknađuje razgradnjom vlastitih rezervi (mišići, potkožno masno tkivo), što može imati teške posledice po zdravlje. U toku režima ishrane kod pothranjenih osoba treba imati na umu da usled dužeg smanjenog uzimanja hrane može doći do smanjene tolerancije na hranu, pa količinu i energetsku vrednost obroka treba postepeno povećavati. Režim se sprovodi u nekoliko faza. U prvoj fazi je važno nadoknaditi gradivne i zaštitne materije (belančevine, vitamini, mineralne materije), pri čemu osoba treba da miruje. Druga faza podrazumeva povećanje unosa energetskih (ugljeni hidrati, masti/ulja) i zaštitnih materija, uz mogućnost kratke lagane šetnje. U trećoj fazi unos hranljivih materija se dodatno povećava dok ne dostignemo idealnu telesnu masu. Tada smanjiti unos unos hrane na onu količinu koja će nam omogućiti da održavamo idealnu telesnu masu.Kada se radi o izboru namirnica, u početku treba birati namirnice koje su lako svarljive, sa manje vlakana. Poželjno je u početku i pasirati povrće i voće, pripremati i sokove od voća i povrća. Prednost treba dati belom i polubelom brašnu zbog manjeg sadržaja vlakana. Kada je u pitanju meso i riba poželjno je u početku konzumirati posnije vrste, uz izbegavanje prženja i pohovanja. U početku konzumirati mleko i mlečne proizvode sa većim procentom mlečne masti. Namirnice treba rasporediti u više manjih obroka. Posle svakog obroka se preporučuje mirovanje od minimum 20 minuta. Ljubiša Knežević-nutricionista