ulcerozni kolitis

Poštovani, Oboleli od hronicnih zapaljenja creva mogu da jedu sve vrste supa i corba od posnih mesa (piletina, junetina, teletina) kao i krem corbe od povrca i mesa i potaze od pasiranog povrća. U supe moze da se doda sitna testenina, u corbu pirinac ili griz. Pogodna su krompir testa, pirincana i kukuruzna testenina, makarone od heljde, kao povremeni deo jelovnika. Nisu dozvoljena przena kisela testa. Najbolje je umereno jesti tost ili hleb pečen dan ranije ili dvopek. Pokazano je da pacijenti koji su na beskvasnoj ishrani ili unose male kolicine kvasca, imaju povoljniju kliničku sliku. Povrce je najbolje pasirati. Može da se jede u vidu pirea od jedne ili više vrsta povrća. Odabir povrca je kuvana ili dinstana sargarepa, krompir u svim oblicima (samo ne przen), spanax, blitva, cvet karfiola, cvekla, paradajz dobro sazreo i oljušten, tikvice, pasirani grasak, sitno seckana zelena salata. Mrsavo junece i pileće meso, kao i riba (tuna, skusa,losos,oslic) moze da se kuva, dinsta ili pece ali treba skinuti kozicu sa ribe tokom jela. Jaja se jedu kao meko kuvana, do dva nedeljno, a od mlečnih proizvoda dozvoljeni su obrani jogurt, posebno probiotski, kiselo mleko, kefir, posni mlad sir, probiotski sirevi i sirevi tipa zdenka. Laktobacili se u organizam mogu uneti putem raznih fermentisanih mlečnih proizvoda. Lactobacillus GG uspješno čuva sluznice zeludca i crieva odrzava normalnu crevnu peristaltiku, pospješuje apsorpciju vode, elektrolita (posebno kalcijuma) i ostalih hranjivih materija. Sa svežim mlekom vrlo oprezno a ukoliko postoji intolerancija na laktozu potpuno ga izbaciti iz ishrane. Voće treba jesti kao kompot od oljustenog voca ili kao procedjene sokove od voca ali se mogu se jesti i strugane jabuke, dobro sazrele banane, pečena bundeva. Povremeno mogu da se jedu mleveni orasi, lesnici i bademi. Preporuka je i unos dve kašike maslinovog ulja dnevno (oleinska kiselina) i dva do tri obroka masne plave morske ribe nedeljno. Kod cestim prolivastih stolica gubi se znatna količina tečnosti i elektolita iz organizma, te postoji opasnost od dehidracije. Gazirana slatka pica i zasladjene vocne sokove treba izegavati u svrhu nadoknade tečnosti jer sećer dodatno izvlači vodu iz tela i ne skracuje trajanje proliva. Tečnost se nadoknađuje sa nezaslađenim vocnim ili biljnim cajevima, negaziranim mineralnim vodama, i supama od pirinča, palente, krompira i šargarepe. Puding na obranom mlijeku, malo meda i marmelade, biskviti, kolači od pirinca i corn fleksa, “petit beurre” keksi su izbor slatkiša. U akutnoj fazi bolesti kada se pojave grcevi i prolivi treba preći samo na caj (kamilica, matičnjak, kupinov i dunjinin list, borovnica) i na vodi raskuvan pirinac bez masnoce i mleka, sluzave supe od ovsa jecma, dvopek. Kada se stanje poboljša jelovnik se dopunjuje sa pasiranim krompirom, mladim probiotskim sirom, nemasnim jogurtom, kiselim mlekom, raskuvanom teletinom ili kuvanim mladim belim pilećim mesom. Postepeno uvoditi u ishranu i iskljucivo termički obradjeno voće (kompot, pire ili peceno) a zatim u zavisnosti od faze oporavka, i strugane jabuke, dobro sazrele banane, sveže cedjene voćne sokove, ali ih ne uzimati na prazan stomak. Nakon smirivanja stanja prelazi se na proširen jelovnik i konzumiranje preporučenih namirnice u više manjih obroka. S postovanjem, dr Danijela Ristic-Medic