zanima me ishrana kod osoba sa povecanim krvnim pritiskom

Poštovani, Važno je da smanjite količinu hrane koju jedete, da imate pet manjih obroka tokom dana, a da iz ishrane potpuno izbacite masnu i industrijski prerađenu hranu koja zbog upotrebe aditiva i konzervansa sadrži veće količine natrijuma. Da biste snizili krvni pritisak, jedite što više povrća, voća i namirnice bogate u dijetalnim vlaknima. Najkorisnije povrće svakako jeste pasulj, grašak, kuvani krompir, kelj, prokelj, svež kupus, brokoli, krastavac, celer, paradajz, beli, crni i crveni luk. Ukoliko se odlučite za pripremu salate, začinite je limunovim sokom ili jabukovim sirćetom i začinskim biljem. Dve neoljuštene jabuke i dve šargarepe dnevno pomoći će vam u regulisanju krvnog pritiska. Ishranu obogatite i sušenim i svežim šljivama, borovnicama, mandarinama, grejpfrutom. Korisno je da jedete i banane, bundevu, kajsije, breskve, badem i kesten. Zatim preporuka su i namirnice bogate magnezijumom, poput zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica i koštunjavog voća, izuzev lešnika i kokosovog oraha. U svakodnevnoj ishrani upotrebljavajte tri do pet grama soli odnosno maksimalno jednu malu kašičicu. Neretko se smatra da je morska so zdravija od obične kuhinjske soli. Međutim obe vrste imaju natrijum i hlor u istoj razmeri pa je i efekat na zdravlje identičan. Prevelika doza natrijuma u njima povisuje krvni pritisak i pravi kardiovaskularne probleme. Smanjenje unosa soli na najviše 5g dnevno moguće je postići pravilnim izborom namirnica, čitanjem deklaracija na namirnicama i izbegavanjem dosoljavanja hrane kod pripreme i konzumiranja. Vodite računa o tome da se znatne količine soli nalaze u suvom biljnom začinu, zatim u mesnim konzervama, suvomesnatim proizvodima, a u manjim količinama i u mleku i mlečnim proizvodima. Takođe, osobama koje su obolele od hipertenzije preporučuje se unos mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti (jogurti, neslani posni sir) radi adekvatnog unosa kalcijuma. Upotreba punomasnog mleka, ekstra kiselog mleka, pavlake, kajmaka, putera, topljenih i punomasnih sireva, tvrdih margarina, kao i majoneza, preliva za salatu i senfa, nije dozvoljena. Neizostavni izvor kalcijuma jesu i prokelj i svež kupus. Za meso važi sledeće pravilo – jedite manje količine pilećeg, ćurećeg, telećeg i junećeg mesa, očišćenog od kožice i vidljivih masnoća, a preporučuje se da bar dva-tri puta nedeljno jedete plavu morsku ribu. Iznutrice, paštete, svinjska i sva masna mesa trebalo bi da zaboravite. Dobra zamena za meso su pasulj, grašak, sočivo i soja. Svu hranu spremajte bez masnoće, na vodi, a pri kraju kuvanja možete dodati jednu supenu kasiku hladno ceđenog nerafinisanog ulja – maslinovog, sojinog, suncokretovog, kukuruznog ili bundevinog ulja. Jela nemojte zapržavati. Prženje ili pečenje na masnoći je vrlo štetno, a isto ulje ne bi trebalo da koristite više puta. Izbegavajte i prženi krompir, slano konzervisano povrće, slane maslinke, koncentrate supa u kesicama i više od dva žumanceta nedeljno. Umesto belog hleba, testa sa puterom, lisnatog testa, čipsa i smokija, što više koristite ovas i ovsene pahuljice (u jogurtu i čorbama), jedite mekinje, nepečene neslane semenke (lan, susam, golica, suncokret-pazite na količinu), kuvanu pšenicu, heljdu, soju, crni hleb i hleb od integralnog brašna. Kolače sa kremom, kolače pečene u masnoći, kandirano voće, čokoladu i proizvode od čokolade zamenite suvim kolačima bez masnoće, pekmezom, voćnim sladoledom i pudingom od obranog mleka, voćnim salatama ili puslicama. Pijte mineralnu vodu bez natrijuma. S poštovanjem, Dr Danijela Ristić-Medić