Recidivirajući juvenilni parotitis
15. фебруар 2017. · Pedijatrija
Poštovani,
moja trogodišnja djevojčica je već tri puta imala upalu parotidne žlijezde u zadnjih pola godine.
Prvi put, u avgustu, naša pedijatrica je bila na odmoru. Zamjenska dr je na osnovu laboratorijskih nalaza krvi dala Hemomycin.
Zatim, 17.11. ponovo. Opet su nalazi pokazali bakterijsku infekciju. Krenuli smo sa Pancefom, međutim 4-i dan se pojavi visoka t. Tu konstatujemo gnojnu anginu, pređemo na Ospen. Krajnici odreaguju na terapiju, međutim pljuvačna žlijezda ne. Odemo na maksilofacijalnu hirurgiju. Tamo dobijemo upute da stavljamo tople obloge, puno C vitamina i da antibiotsku kuru završimo baktrimom. Ukupno je bila 21 dan na antibiotiku. Još nam kažu da ćemo se viđati još do njene 10-12 godine. Tada smo uradili i UZV nalaz " Desna parotidna žlijezda voluminozna heteroehogene ehostrukture sa hipoehogenim zonama u smislu hroničnih parotitisa (vj.juvenilni idiopatski parotitis).
Sredinom januara je žlijezda opet počela da otiče i da je boli. Tada sam odmah uvela tople obloge, mnogo limunade i C vitamina i naučila je da žvaće žvake, te smo uspjeli da zaustavimo, čak i da suzbijemo upalu. (U razmaku od 2 dana CRP pao sa 18 na 8, kao i leukociti).
Početkom februara je bila na Pancefu zbog bronhoopstrukcije i kašlja (uz slušanje pluća i krvnu sliku), ali je tada žlijezda bila mirna.
I evo juče se opet žali da je boli žlijezda, naročito kada jede. Osjetim i pod prstima otvrdlinu (nikad se nije ni povukla sasvim).
Želim da napomenem da je naša pedijatrica ok, ali kako sama kaže sa ovim se nije susretala, nema baš iskustva, nije zadovoljna kako su nas na maksilofacijalnoj hirurgiji tretirali i završili sa nama i ne zna baš šta bi sa nama. Ona ne daje olako antibiotike, uvijek traži laboratorijske pretrage krvi. Ali bojim se da nam i uprkos tome slijedi česta upotreba antibiotika.
Moje pitanje je da li postoje još neke pretrage koje možemo da uradimo? Postoji li neka djelotvornija terapija?
Hvala
Odgovor lekara — Dr Simona Lazić
Poštovana,
Hronični parotitis naziva se još i rekurentni zbog osnovne karakteristike ovog oboljenja.
Ona se iznenada pojavljuje sa akutnim simptomima, koji se stišavaju u toku nekoliko dana a potom se oboljenje nastavlja i održava sa znacima hronične infekcije, posle koje može nastupiti asimptomatski period.
Oboljenje zahvata skoro isključivo parotidnu žlezdu, pojavom jednostranog a ređe obostranog otoka.
Počinje iznenadnom pojavom bolnog otoka parotidne žlezde, koji se uvećava u toku žvakanja da bi se potom nešto smanjio. Otok žlezde je promenljive veličine, obično traje 3 do 7 dana, a zatim se povlači spontano. Otok je na palpaciju bezbolan i lako bolan, elastično meke konzistencije i obuhvata samo žlezdano tkivo. Pritiskom se pojavljuje zgusnuta saliva, koja se rasteže, a u njoj se u toku sporog isticanja uočavaju delovi sa primesama purulentnog (gnojnog) a delom zamućenog a ponekad bistrog sekreta sa beličastim pahuljicama. Količina sekreta je znatno smanjena. Bolesnik oseća stalnu suvoću usta i neprijatan ukus. Dalji tok bolesti je nepredvidljiv, jer se neposredno posle akutne faze može pojaviti dugotrajni hronični tok u kome osim lakog, jedva primetnog uvećanja žlezde, nema nikakvih drugih znakova oboljenja.
Akutni sijaloadenitis (upala pljuvačnih žlezda akutnog toga) izazvan bakterijama najčešće pogađa velike pljuvačne žlezde u prvom redu parotidnu a zatim submandibularnu. Akutno zapaljenje sublingvalne pljuvačne žlezde je ređe.
Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike i seroloških ispitivanja. Krvna slika ukazuje naa virusnu infekciju, amilaze u serumu i urinu su povišene, a moguća je i izolacija virusa na primarnim ćelijskim kulturama.
Dijagnoza parotitisa najčešće se postavlja na osnovu tipičnog kliničkog nalaza. Međutim, dijagnoza drugih manifestacija bolesti, naročito ako nisu praćene parotitisom, zahtevu laboratorijsku potvrdu.
Možete diferencijalno dijagnostički da uradite serološke analize na mumps virus (virus koji izaziva mumps parotitis) jer se može desiti da je ovo reakcija njenog organizma na taj virus, ali je klinička slika nešto blaža nego što bi bila da dete nije vakcinisano. Možete uraditi IgM i IgG antitela na mumps virus kako biste diferencijalno dijagnostički isključili mumps parotitis.
Virus mumpsa se može dokazati serološkim metodama (najčešće ELISA testom), kojima se otkriva prisustvo antitela u IgM klasi, a posle 3-4 nedelje i IgG antitela.
Od dopunskih analiza krvi možete uraditi tj dopuniti analizu amilaze iz seruma jer su povišene u krvi i urinu (kod parotitisa i pankreatitisa).
Treba uzeti u obzir parotitise druge virusne etiologije kao što su influenca A, parainfluenca, koksaki virusi, herpes virus, i virus limfocitarnog horiorneningitisa.
Dolaze takođe u obzir i bakterijske infekcije, kao što je Staphylococcus aureus, Streptococcus viridans, Hemofilus influence, piogeni stafilokok, ešerihija koli...
Svakako savetujem da se otkrije uzrok parotitisa, ukoliko je moguće uradite i bris usne duplje, pogotovo u nivou izvodnog kanala parotidne žlezde, i u dogovoru sa nadležnim pedijatrom uradite serološke analize kako biste utvrdili da li je virusnog porekla. Bolja varijanta bi svakako bila da je u pitanju bakterijska upala, jer se one mogu lečiti antibioticima samo je neophodno da lečenje traje prema antibiogramu i to dovoljno dugo, dok se virusne infekcije leče samo simptomatski odnosno lekovi za olakšavanje simptoma.
Možete otići kod infektologa, kako biste čuli još jedno mišljenje.
Srdačan pozdrav
Dr Simona
Slična pitanja
Imate slično pitanje? Postavite ga našim lekarima — besplatno.
Postavite pitanje